Cvija rasta dzek pot download

We are the most popular resource for DJ, it is the best choice for all music lovers, covering music of different genres and time range. You can find free music in a few seconds. It is enough only to enter the name or creative pseudonym of the musician or the collective in the search string. Before downloading, you can listen to the melody and, making sure that this is the one you were looking for, mp3 download direct to any device.

Devdelija: v. Durad, Durda, Durdu, Durdev ne Durada itd. Durdevdan: v. Drugo je dus kao teniski termin, od eng!. Duzepe Giuseppe , Duzepa. Dakomo Giacomo : naglasak je na Da, nenako. ImeniceDakovac, Dakovcanin, -anka odnose se na stanovnike obaovamesta. Derdapska klisura. Muklo e na zavrsetku frozenskih imena kao Francoise, Brigitte, Simone moze se u transkripciji izostaviti Fran- soaz, Brizit, Simon ili zameniti nasim-a Fransoaza, Brizita, Simo- na. U padezimaje boljeupotrebiti nastavke kao za imenice na -a: Fransoaze, Fransoazi itd.

Zapromenu slo- venskih imenasnepostojanim e do danas nije nadeno sigumo i jedin- stvenoresenje. PremaP 60, srpsko- hrvatska, tj.

Tkalec - Tkalca, dok ga imena iz dmgih ezika zadrzavaju, npr. Ca- pek--Capeka,Muromec- Murome- ca. Ovompropisu je zamereno sto ne pravi razliku u promeni kaj- kavskih istokavskih oblika npr. Sremec iSremac , sto slovenacka imenanasilnoodvajaodkajkavskih, tairea, Voltaireov itd. Onavazi i zaslovenacka i makedonska imena Stane, Staneta itd. Uzapadnij imgovorima, aposeb- no u Hrvatskoj, imena odmila kao Mate.

Istapromena vazi iza prczimena Hraste, Cale, Smojeitd. I muklo neizgovoreno e, premaPravopisu, zadrzava seuko- liko sepise izvorno: Voltaire, Vol- E madaje PR 60 dopustao sarno ek- shibicija itd. Vidi BBe. European Cur- rency Unit. Suvisanje anglicizam"ekologist". Ispred viseclanog izraza najboljejepisati odvojeno, npr.

Eks an Provans Aix-en-Provence. Na osnovu novijih istrazivanja, kao najpogodnije moglobi seprihvatiti sledeceresenje: l Sh. Srernec - Srernca, Gubec- Gupca, Kranjec- Kranjca, ali gazadrzavajutamogde bi se ispadanjem e dobio neuobi- cajen oblik, npr.

Ecka, uEcki. Edhem: v. Erlangen, erlangenski Erlangenski rukopis : neerlangenski. Elza iii Elze nem. Else ; Elsa engl. Elsa , Elsi eng!. Elsie: pogresnoje uP "Elzi". Endru Andrews , neEndrju. Endruz Andrews , bolje nego En- drus; neEndrjus. Si Z izgovor. Enrike i Enrikes Enrique, Henriqu- ez ; pogresnoje Enrikve.. Bela, Ibn Saud , ali se jos cesce izostavljaju: Sadat, Gadafi itd. Eldorado, po P velikim slovom, ali malim u figurativnom znacenju.

Ukoliko dodu napocetak, pisu sevelikimslovom El Alamejn, Ben eku: V. Glagol je ekstradi- ratio Erlangcn 47 Evripid i Euripid. Evropa: Evropljanin, -anka, evropski, rede Evropejac obicno u smislu "covek evropske kulture" , Evro- pejka, evropejski. Prema sp. Euridika, dat. Etrurija, Etrurac, -rka, etrurski; dan- as retko Etruscanin, -nka, etrus- canski.

Etoal pariski trg, punim nazivom Etoile-Charles de Gaulle ; ne Etua! Nije dobar oblik etikecija. Etiopija, Etiopljanin, etiopski ne Etiopijac, etiopijski.

ETA: v. Cestosupo- godniji izrazi klimatizacija iii kli- ma-uredaj. FIFA: v. Nisu opravdani oblici filosof, jilosojija itd.

Fabijus je bolja transkripcija za fr. Fabius premauobicajenomnacinu prenosenja imenana-ius negoFa- bijis. Jakti ili po latinskom Jakta madasuovaj drugi oblikkri- tikovali pojedini gramaticari iz is- tihrazloga kao i akta: v.

Jaiangi, gen. Franceski Franceschi , Franceskija, neFran- ceskog. Frankenstajn Frankenstein , ne Frankestajn. Prednost crtici sedaje sarno u "slobodnim i slucajnirn vezama" kao foto-atelje, foto- -izloiba, foto-materijal. Forin ofis Foreign Office. Pogresno je "Forenj". Formen engl. Foreman , ne Fore- man. Izraz nacionalni folklor je pleona- stican: treba reci sarno folklor iii naeionalni obicaji, narodna umet- nost i sl.

Fjumicino Fiumicino, rimski aero- drom : neFjumicino, Fijumicino. Flasing Medouz Flushing Mea- dows. Foca, focanski, Focak rede Foca- nin , Focanka, Poslednjih godina preimenovana u Srbinje, ali bez stvamog razloga Focajestaroslo- venskoimegrckogporekla. Javljaju sei oblici Florentinac,Jlo- rentinski premalat. Fuhrer : malim slovom, premaP. Furlanija, furlanski; stanovnik je Furlan, i:Furlanka.

Suvisnojeupo- trebljavati ita! Fruska gora; fruskogorski. FudZijama iii planina Fudzi; suvisno je"planinaFudzijama" jer recjama znaci planina. Fransoaz Francoise ili Fransoaza; u promeni Fransoaze, Fransoazin itd. Franjo, Franje, Franji: v. Franjo Asiski; franjevac, franjevacki, bolje nego franeis- kanac, -anski.

Franjo J osif austrijski car , bolje nego Franc J ozef po nem. Franz Joseph. U prevodima sdrugihje- zika srece se i "Franc Dzozef",. Fransoa Zozef' i s1. Ne frankofonski. Fransoa Francois : zbogdvavokala nakraju, najpogodnije je daispred prezimena ostane nepromenjeno npr. Sarno ako nema drugemogucnosti, mozesemenjati.

Fransoi" itd. Gazimestan, neGazi Mestan. Nesmatrasepravil- nomupotreba recigde, negde, igde, nigde zaoznaku ciljakretanja, npr. Poslji ganegde", "Neidemnigde".

U ovakvimrecenicama treba upo- trebiti kuda, nekuda, ikuda, niku- da, odnosnokamo, nekamo, ikamo, nikamo danasuglavnomzastarelo, osimuhrvatskoj varijanti.

Oblici kud a , nekud a , ikud a , nikud a ustarijemjezikunisuoznacavali cilj kretanja nego put kojimseprolazi up. Gacko, Gacka, u Gacku; Gacanin, -anka; gatacki. Galbrejt Galbraith , neGalbrajt. Galilej, galilejevski, ali imenomi pre- zimenomGalileo Galilei.

Gana, ganski; Ganac, Gankinja ili Ganjanin, -anka. Gaskojn Gascoigne , neGaskoin. G sansi, bransi, kopci, kandii, tajni, cisterni, smetnji, radnji, normi, ta- bli, pertli itd.

Poneke odovih ime- niea mogu imati i nastavak -a hordd, alga, cisterna. Imenieesazavrsetkomzz, nt, pt, rt ugen. Preporucljivijije gen. Sadrugimsuglasnickim zavrsecima umetanje a nije uobi- cajeno: oblici kaoakorada, obelisa- ka, diftonaga, patrijaraha danas su uglavnomizisli izupotrebe. Saistomvrednoscu upotrebljava se i vodoravna erta, znak duzine: prijateljd, institutd, zlikovaloKamo ides? Akoseosnova imenieana-a zavrsava s dva ilitri suglasnika, u gen.

Prvomnacinu se daje prednost, pa je bolje npr. Stirn ipak ne treba preterivati: malo ko bi upotrebio oblikemajaka, pomo- ranadza, sluiaba, opazaka, doga- ma, funata itd. Sarnou nekim slucajevima gde je "neka- dasnja opsta imenica uglavnom Transkribovanastranaimenakao SijeraNevada, Rio Grande, Ist Ri- ver,LongAjlendpisusevelikimslo- vornobejureci, buduci da su"zanas jezicki sistem nemotivisana i ne- prozima".

Tonevazi zaprevedena strana imena kao Ognjena zemlja, Zuta reka, Aralsko jezero, niti za imena koja nisu geografska v. Za nazive drzava iz proslosti v. Zaspojevepridevasgeografskim imenomnemasigurnihpropisa: PR 60daje sjedne stranejuina Evro- pa.

Nismo culi vaseg odgovora",. Pridi, Mar- ko, nezameci kavge". Ovakav ge- nitiv svojstven je starijemi narod- skomjeziku; danas se uglavnom cuvauhrvatskoj varijanti, dok seu srpskoj zamenjuje akuzativom Ne znammuime, itd. U ostalim geograf- skimnazivirna sarno prva rec ima veliko slovo J adransko more, Tihi okean, Balkanskopoluostrvo, Crno- gorsko primorje, Goli otok, Bliski istok, Suecki kanal, Rt dobrenade , osimu slucaju daje i neka druga rec vlastito ime Velika Morava.

Gnjilane, uGnjilanu neu Gnjilani- rna, Gnjilanama. Sastavljenosepise uoblicimakoji znaceneodredenost, npr. U funkciji prideva, ovaj oblik se upotrebljava daoznaci stalnu oso- binu: vladajuca klasa, olaksava- juce okolnosti, svetleca reklama, leteci tanjir itd. Nijepravilno upo- trebljavati gakao glagol, vezan za odredeno vremei pracen priloskim odredbama, npr. Getingcn Gottingen , getingenski: negetingenski. Gi fr. Guy , neGij. Presavsi jedva sto- tinak metara, ukazala nam sejos jedna rusevina"; treba ili"Pre- savsi Posto smo presli Ovaj oblik uvek se odnosi na subjekt glavne recenice, pasu po- gresne npr.

Pregledajuci evidencij u, pao namje uoci veliki broj izostanaka" treba: Dok smo pregledali Kakva su iskustva stecena gradeci ovo nase- lje? Gornji Milanovac, Gornja Stubica itd.

Gorski kotar. Gorski vijenac. Gospic, gospicki, Gospicanin, -anka. Gospod i Gospodin, kada je u tom znacenju ; malog uuzvicimai psov- kama gospoda mu njegovog, 0, gospode! Matte ig. Simic, iii pisati ucelo, npr. Golijat biblijskalicnost ;golijat div, snazancovek. Goli otok; Golootocanin nekadasnji logoras na Golom otoku , golo- otocki.

Golsvordi Galsworthy , ne Gols- vorti. Gomez ili Gomes Gomez : v. Gonzales ili Gonsales Gonzalez : v. Kao god sepise odvojeno. Sedam- desete godine XX vekajesu godine od Naprotiv, decenije pocinju jedini- comi zavrsavaju se nulom: osma decenija obuhvatagodineod Francuski nastavak -ure kodnas se neki put prenosi sai lektira, uverti- raj, aneki put sau brosura, avan- tura. Gregorelc slovenacki , Gregorcic srpskohrvatski.

Predlozne zamene limunika, gorcak, zutunja i s1. Grinic Greenwich , ne Grinvic; grinicki meridijanitd. Graham: tradicionalna transkripcija kod nas narocito uizrazu Graha- mov hlebv, ali stvarni eng!. Gradac: predlozeno je da se menja Gradca, Gradcu, po analogiji s primerima zadrzavanja d kojedaje P 60 Zabrdca, Brgudca , a i radi razlikovanjaodimenaGrac uAus- triji. Drugi strucnjaci smatraju da je pravilno sarno Gradac - Graca, Gracu kaosudac - suca i s1.

Oradlscanski Hrvati, s velikim G. J cao etnografska skupina" ali i s malim, "opisno" PR. Suvisanje anglicizamluzer. Gutenberg, neGutemberg. Grocka, uGrockoj; Grocanin, -anka; grocanski. Cruce Markspogresno, trebaGrauco eng!. Groucho Marx. Gruzija: gruzinski igruzijski; Gruzin, -inka i Gruzijanac, -anka neGru- zijac, -ijka. Gubec, Gupca, Gupcev, gubitak, mn. Ta- hiti. Oblici sa h, prema PR, bolji su nego ajde, aj- demo itd. Hajde de nije potreban zarez posleprvereci , Hajd park Hyde Park.

Ovakvo ogranicenje ne odgovara stvarnorn stanju uknjiz, jeziku istocnihkrajeva, gdeseobli- ci sa h gotovo uopste ne upotreb- ljavaju.

U novomPR uglavnom se jedni i drugi oblici prihvataju kao ravpopravni. Habzburg boljenegoHabsburg, pre- rnaP , habzburski; Habzburgovci iii Habzburzi dinastija.

Hadfi-, PremaPravopisu, prezimena sdodacima hadii, uzun is1. Ovo svakakovazi i zaprezimenanaPop- Popdimitrov i s1. Pravopisna H Herod ne nego Irod v. Hesiod, bolje nego Heziod. Hilandar, hilandarski, bolje nego Hilendar, hilendarski. Hempsir Hampshire , ne Hempsajr. Henrih iii Henrik se cesto upotreb- ljava za imena pojedinih evropskih vladara iz proslosti. Posto to nije ni izvomi ni odornaceni oblik, bolje je ime navoditi u originalu: Henri Henry za engleske vladare, Hajn- rih Heinrich za nemacke, Anri Henri za francuske itd.

Vi- ljem. Herceg Novi bolje odvojeno prema P , Hercegnovljanin, -anka, herceg- novski. Hemfri ne nego Hamfri v. Sloze- ni nazivi ciji je prvi deo nepromen- ljiv pisu sescrticom: natrijum-hlo- rid, magnezijum-suljat, ugljen-di- oksid, srebro-nitrat itd.

Oni sa spojnim vokalom 0, kao hloro- vodonik, sumporovodonik, pisu se sastavljeno. Hal Hal, engl. Iicno ime : razlikovati od prezimena Hoi Hall. Hamfri Humphrey , ne Hemfri. Ne harikiri. Hart engl. Hart, Harte : razlikovati od Hert v. Havana grad , havana cigara , Heder Heather, engl. Helen, Helada: v. Helsinki, Helsinkija, helsinski; Hel- sincanin, -anka.

Za iscrpnije podatke v. Pravopis, tacke Hon, Goldi Goldie Hawn , ne Houn. Honduras, Hcndurasanin, -anka: honduraski, bolje nego honduraski. Hongkong bolje nego Hong Kong ; hongkonski. Horhe sp, J orge ; portugalsko ibra- zilsko Jorge izgovara seZorze ne Zorge. Hose sp. Jose , ne Hoze. Portugal- sko i brazilsko Jose izgovara se Zoze.

Ho Si Min iii Hosimin bivsi Sajgon , hosiminski. Hristos i Hrist, u padezima sarno: Hrista, Hristu, Hristov. Himalaji, na Himalajima: nije uobi- cajeno Himalaja, na Himalaji.

Hju eng!. Hugh , ne Hjug, Hjudz; Hj uz Hughes, prezime. Holandija: naglasak je na drugom slogu, ne na prvorn. Holandski jezik irna slozen vokalski sistem i nedoslednu ortografiju, paje tesko dati sigurna pravila za transkripci- ju. Spoj sch se cita sh ne f ,npr. Scheveningen - She- veningen; slovo g se gotovo uvek izgovarah, ali sekod nas po tradiciji prenosi kao g Van Gagh - Van Gog, l-Iuygens - Hajgens iii bolje Hristos 61 hteo ne hteo bez crteprema P. Isto vazi iza druge spojeve ovog tipa: znala ne znala, radio ne radio itd.

Hsinhua agencija nenego Sinhua. Od imeniea s ovimzavrsetkom prisvojni pridev zavrsava se na -icin: kraljicin, drugaricin, Dani- cin, Mimicin, Sujicinitd.

Izuzetak suimenieena-Cica v. Obliei kao "Oton Zupancic",. Petar Ilic Cajkovski", madaih P tacka e dopusta. J cao dubletnu rnoguc- nost", danas suzastareli.

Od sh. Imenieekojeoznacavaju vrsioca radnje imaju nastavak -it: vodic, gonic, branic, teklic, ribic. Iberija; Iberae bolje nego Iberijae ; iberski bolje nego iberijski , Iber- skopoluostrvo. Pogresne su konstrukeije kao "ne- razvijene i zemlje u razvoju", "na postanskim i salterima banaka", "izmene penzijskog i zakona 0 doprinosima", gdeje atribut ostav- Ijen bez imeniee.

U takvim sluca- jevima imeniea se mora ponoviti nerazvijene zemlje izemlje u raz- voju iii upotrebiti drukciji sklop recenice nerazvijene zemlje ione 1I razvoju; na saltertma posta iba- naka. Vidi i: ni. I -ijac sejavilo unovije vreme pod uti- cajem ruskog jezika. Za neka irne- na je takav zavrsetak neizbezan npr. Sirijac, Libijac , ali gde god je rnoguce treba mu pretpostaviti sufikse -ac iii -ijanac: Somalac, Tanzanac, Bolivijanac, ne Somali- jac itd.

Latinski nastavak -ius kod nas seuimenima zamenjuje obavez- no sa -ije, npr. Iulius - J ulije, Ovi- dius - Ovidije i s1. U zajednickim imenicama se upotrebljava i nasta- yak -ij: genije, patricije, nuncije i genij itd. F -ijka: v. Upotrebljava se i unekim drugim slucajevima gde ne postoji pogodniji sufiks: gegijski, toskijski nazi vi dvaju osnovnih dijalekata albanskogjezika, od imeniea Gega i Toska , baskijski od Bask, v. IgJesijas Iglesias, sp. J coji nesto iii nekoga ignorise".

U tom znacenju treba upotrebiti iii neki oblik glagola ig- norisati iii prideve nemaran, nipo- dastavajuci, potcenjivacki i s1. Ig- norancija znaci "neznanje", nije isto sto i ignorisanje. Hugo , Igoa, Igoov. Kako ide posao? Dvako ne ide" defi- nitivno su usvojeni uknjiz. Recenice kao "Mi idemo na sto veci izvoz", "Ne treba ici na po- skupljenja" mogu se bolje iskazati: "Cilj namje da sto vise izvezemo", "Ne treba traziti izlaz u poskuplje- nju" i s1.

Licnoime uvek dolazi ispredprezimena, npr. Petar Vasic; obmuti poredak Vasic Petar trebaprimenjivati sarnouspiskovi- rna, gde je neophodan zbog az- bucnogreda. Akoistompre- zimenu prethode rnuska i zenska imena, prezimecebiti nepromenlji- vojedino akojezenskoimenapos- lednjemmestu: od Gordane, Petra iBranka Vasica; od Petra, Branka iGordane Vasic.

Ipak promenlj ivost prvog delaizostajekodnmogihvanevrop- skih imena gdeneznamo tacno da lije posredi ime i prezime iii viseclano ime, npr.

Pored prethodne i sledecih odrednica v. Pogresno je zubiju, ustiju, grudiju, vratiju. Vidi i sviju. CRTIG4 5. Ipak se prevedeni oblik mora upo- trebiti u slucajevima gdeje odavno prihvacen: Petar Veliki, Karlo V itd.

One koje po smislu nisu izricito vezane za rnuskarca mogu imati i atribut u z. Bio je nasa dobra musterija. Umnozini sve ove imenice prelaze u z. Cileanac; kozak; Musliman; Primorac; precanin; Sik; solunac.

Innoeenzo kod nas glasi Ino- kentije ili Inocencije, a ital. Leone - Lav iii Leon. Radnicki pokret"; "Nejcer", ne. Priroda" itd. Kod imena koja se mogu shvatiti i kao oznake rasa postupak nije ujednacen: ve- likim slovom se pisu lndijanac, J evrejin, Rom, Ciganin PR pred- vida i ciganin. Upotrebljeno kao zajednicka imenica za oznaku predmeta, zivo- tinje, biljke isl. Prisvojni pridevi od ovih imena pisu se velikim slovom Nemcev, Splicankin itd.

Izgo- vor sanj insexuaja viseodgovara glasovnirn zakonirna naseg jezika nego in-jekcija, kako propisuju prirucnici.

Pogresno je "inekcija". Ovakve slo- Indijanci: suvisnoje,americki Indi- janci" obicno uprevodima saza- padnih jezika, u kojima ista rec znaci i Indijanac i Indijac. Kodnas pridev imasmisla sarno ako sego- vori 0severnoamerickim, srednjo- americkim odn.

Indijski okean. Indonezija: Indonezanin, neIndone- zijac; indonezanski, bolje nego in- donezijski. Indijanapolis Indianapolis , ne In- dijanopolis. Po mis- ljenjuM. Stevanovica, nijepogresna ni upotrebamuskih oblikapridevai glagola u rnnozini slaganje po znacenju , kao u prirneru iz lve Andrica "ljednog i drugog supod- sticali mocni pose".

Imotski, izImotskog, imotski pridev , Imocanin, -canka. Ne intoksinaci- ja, intoksinirati. Inzbruk bolje nego Insbruk, prema P. Augzburg, Habzburg. Inienjering engl. Ali ako suglasniku ne- posredno prethodi glas e, nastavak ce glasiti -om: sprejom, hmeljom, lupeiom, Becom, zecom, mesecom itd. Medu imeni- cama na -ar; car ima sarno carem, dok za ostale nerna sigurnog pravi- zenice nisu pogresne, ali izvan usko strucnih tekstova bolje je reci inos- trani partner i sl.

P dopusta i pisanje s crticom kad su u pitanju "slo- bodne, katkad ironicne sprege", npr. Menja sekao crpsti odn. Glagol ishitriti, koji je da- nas izisao iz uporebe, znacio je izmisliti, pronaci. Pored toga, za trpni pridev ishitren recnici daju i znacenja izvestacen, namesten i vest, dovitljiv, lukav. Danas se uglavnom upotrebljava uznacenju uraden na brzinu, nedovoljno pri- premljen, kao u spojevima "is- hitrena odluka", "ishitren potez" i sl.

Boljeje utomsmislu upotrebiti neki drugi izraz: prenagljen, brzo- plet, nepromisljen, iznuden isl. Mnogi gla- goli, ipak, imajui uSrbiji sarnonas- tavak -irati: citirati, studirati, tre- nirati, te! Irig, Irizanin, Irizanka, iriski; Iriski venae.

Sarno sa e javlja serecpenzioner. IRA: v. Inzlnjerfja, inzinjerijski, inzinjerac uobicajenojeuvojnoj terminologiji, mada bi tacnije biloinzenjerija itd. Imeniee na -io dobijajuj ispred padeznih nastavaka -a, -U, -i: sa radija, na radiju, u studijima ali: radiom, seenariom.

Instrumental imazavrsetak -iom ne-ijem , pris- vojni pridev kod imena zavrsava sena -iov ne -ijev : Mario, Mari- om, Mariov; Antonio, Antoniom, Antoniov zarazliku od: Antonije, Antonijem, Antonijev ; Tokio, To- kiomitd. Nazivi drzava iz proslosti, prema P, pisu se velikim slovom sarno prve reci: Tur- sko earstvo, Mletacka republika, Austrougarska earevina itd, To se odnosi i na nezvanicne nazive proslih i sadasnjih zernalja kao Re- publika svetog Vlaha, Zemlja izla- zeceg sunca J apan , Zemlja hiljadu jezera Finska , Treci rajb, Istocna Nemacka, Zapadna Nemacka itd.

Mnozina je danas u svakom slucaju na -i realisti itd. Istanbul taka je uPR60, pod odred- nieom Stambol; obicnije nego Is- tambul. Sarno uistorijskom kontck- stu upotrebljavaju se nazivi Stam- bol Stambul , Carigrad, Konstan- tinopolj Konstantinopol , Vizant v.

Rede ispreko. Nije dobro u znacenju u ime, npr. Pozdravio ih je ispred svog pre- duzeca". Mnoga ital. TosupresvegaMOdena rimujese s"v6dena" , DAkomo rimuje ses.

Malo slovo P pre- porucuje za"neustaljene, slobodne opisne nazive", navodeci primere "odnosi nove srpske kraljevine i crnogorske knezevine", "gordi Al- bion", "crnozuta monarhija" i sl. Prakticno toznaci dacesevelikim slovompisati nazivi spridevomiii rednimbrojemnaprvommestu, kao Drugi svetski rat, Stogodisnji rat, Krimski rat, Sarajevski atentat, Kosovskabitka, Seljackabuna, Prvi srpski ustanak, V artolomejska noc, Dugi mars itd.

Ovo obuhvata i na- zivefrontova, ratnih operacija i sl. Solunsk ifront, Sremski front, Treca ofanziva, Beogradska ope- racija i mirovnih i drugih spora- zuma Pozarevacki mir, Minhenski sporazum, Becki dogovor. Malim slovom pisu se nazivi u mnozini o ba srpska ustanka, krstaski ratovi , kao i nazivi ratova u kojima se imenuju obe strane francusko-pruski rat, iracko-iran- ski rat , jer seshvataju kao opisni. Za revoluciju v. Nazivi s imenicom naprvorn mestu pisu se mal im slovom, npr.

Otuda razlikovanje zavrsetaka -iti i -eti nema u da- nasnjern jeziku ni priblizno onaj znacaj koji SLl rnu po tradieiji prida- vali gramaticari. Ovaj izraz sme seupotrebiti samo posle recenice koja je po srnisiu zavrsena, tj. Ispravnoje, npr. Pogrcsno je: "Naknada prcma kvadraturi stana iznosi, ito Ivanic Grad, ivanicgradski.

Za izgovor ita! Za mnoge glagole izvedene od prideva gramaticari propisuju zavrsetak -iti kada su preIazni, tj. Kod vecine drugih glagola ova razlika se de- limicno iii potpuno izgubila.

Glagoli ozdraviti, slabiti, oslabiti upotreb- Ijavaju se danas samo u obliku na -iti: tako i ocelaviti, omlitaviti, ola- baviti, ocoraviti mada ovijos imaju iradni pridev na-eo: ocelaveo itd. Parovi osijediti - osijedjeti, ostari- ti - ostarjeti, omrsaviti - omrsavjeti jos donekle cuvaju tu razl iku u ijekavskom, dok se u ekavskom upotrebljavaju sarno obliei osedeti, ostariti iomrsaviti.

Glagoli kao ze- lentjieti se, ogrubtjieti, zanemeti zanijemjeti i drugi ostali su bez 72 itd. Smatra se daje pravilnije sa akuzativom npr.

Pregledali susve prostorijeizuzevbalkonikuhinju" , izjutra. U upotrebi s brojevima, ne trebaveznik izamenjivati crtom: ne "izmedu casova'' nego "iz- medu 18i 20casova".

Uznacenju iscasiti, uganuti nespadauknjiz. Upotreblja- vasei uprclaznom znacenju "uci- niti bledim", mada bi po pravilu tu morae doci glagol izblediti, izble- dio ijek. Izglad- niti, izgladnio znacilo bi "uciniti gladnim". J ohna Updikea, Updikeov itd.

Ukoliko je tekst cirilicki, iii latinicki s fo- netskim transkribovanim preno- senjem imena, izvorni oblik treba dati prilikom prvog navodenja ime- na, u zagradi, u fusnoti iii IIindek- suo lzvan toga, upotreba izvorne latinicke grafije ucirilickorn tekstu nije opravdana. Pje dopusta tacka a samo u slucaju da autor tek- stanije uspeo dasazna kako seizgo- vara doticno ime: navodi se primer "Mel Y.

U ovom slucaju, kao sto se vidi iz primera, sh. Viseclane strane izraze za raz- liku od imena treba uvek pisati u originalu, npr.

Izvcstija je mnozina sr. Glagol izviniti se osudivan je kao rusizam, ali je potreban u knjiz. IZVORNO PISANJ E: U naucnirn i strucnim tekstovima, strana imena izjczika s latinickim pismom treba navesti u izvomom obliku, jer bez tog oblika nije mogucno konsulto- vanje strucne literature, prevodenje na strane jezike, dopisivanje sa strancima itd. Nasi nastavci pri tom izvan; izvana. Jajce, J ajcanin, J ajcanka, jajacki. Dopustena je i promena jaje, jaja, jaju, jajem, dva, tri, cetirijaja.

Otuda je pravilnije i Grujic, Pejic, Ostojic, ali posto pravopis ne nor- mira prezimena, ne moze se za- braniti pojedincima da svoje pre- zime pi suGruic, Peic itd. Pisanje ijo imamo jos iu recima vijoriti se, vijoglav, vijorog, u imenu Ravijojla, kao i u recima iz francuskog: Gijom Guil- laume , Vijon Villon , semijon.

Jseipak pise uslucajevima kad pripada osnovi reci: izdajica prema: izdaja , dojilja dojiti , kujica kuja , Grujica Gruja , Ka- J jasan,jasniji, najjasniji. Jasna poljana u Rusiji , bolje ncgo lasnaja poljana Pravopis, u tacki 21d, propisujc malop uz napomenu.

J cao lokalitet"; po pravilu 0imeni- rnanaselja bilo bi opravdanije veli- koP. Otudajene sme doci posle pauze, posle bi 10 kakvog znaka interpunkcije iii pos- le umetnute recenice: u takvom polozaju treba ga zameniti nagla- serum oblikom jest e iii izmeniti red reci.

Primeri gresaka: "J edan od problema koji onemogucavaju da se vise postigne je odsustvovanje s posla" - trebajeste odsustvovanje s posla; "Neodgovarajuca ishrana, rna sta tvrdili lekari, je po mom misljenju glavni uzrok oboljenja" - treba: po momje misljenju Kri- vae za neuspeh predstave, ako mozerno verovati izvestajima iz dnevne stampe, je sam autor" - tre- ba: Za neuspeh Vidi: su; ce; se.

Aguilar, Aguirre sp. Agilar, Agire. Pra- eobavezna ; alfa, beta igama zra- vopis ne daje osnova za pisanje ci bez crtice. AiSa i Ajsa. Prosireno zacenjc "izgovor" ili "opravdaj " nastalo Ajzenstajn, ne Ejzenstejn. Akino Aquino , ne Akvino; Benigno alijansa; Sveta alijansa.

Akira Kurosava, japanski reditelj : alka dat. Alpi, Alpia i Alpe, l. Ancica, Ancicin: v. Ovu rec nacelu treba Andaluzija, andaluski bolje nego upotrejavati s kad su posredi andaluzijski , Andaluzain, -anka Andaluzijac, -ijka.

U recenicama kao "Postoji jos ma; andski. Aljehin uobicajeno, mada ruski izgovor Aljohi. Sastavljeno pisanje Amazonka, dat. Amazonki u gckoj Angloaerikanci, angloameicki, - itologiji , s malim znaceju ikanski dopusta se kad znacenje "ratoboma z". Anglosaksonci, anglosaksonski. Antarktik, antarkticki.

Ova ienica i samo no antedatirati i antidatirati staviti ra- ziu; gs "n' u ukstenim niji datum od pavog. Ne licar, antitalenat, antiistorijski itd. Vidi i: de: le. Suprotno: posteriori. Antoan f. Antoine , ne Antuan. V apscisa, ne apcisa. Apulija, pokrajina na jugoistoku lta- Antoanet a fr. Ne postoji ime arabeska: kao groteska v. Aragon, bolje nego A1-agonija; ara- Antonio, Antoniorn, Antoniov ne gonski.

Ne arblter, osim da kod nas prva oicnija. Arkanzas Atkansas : u engleskom se Atina grad ; Palada Atena bo- izgovara Arkenso, ali kod nas ginja. Atlantski pakt v. Arktik, atkticki.

Nije dobro pi la. Augzburg, augzhurski novom asfa[t, asf'altni, asfaltirati, asfalter, ne Pravopisu: 60 l Aug- asvalt itd. Austrougarska ili Austro-Ugarska Astek ne Actek : mn. Asteci ne Ac- , u tacki 49 f 1 , dopusta ob- teki ; astecki asteski. Pridev austro- ugarski, bez e1tice; Aust1ougarska asura, t: v. Nijc d "pokusaJ aten- autarhija. Vecina rec11ika azlikuje tata", jer sama 1 atentat od lat. Avar i Avarin; m. S -saobracaj itd. Ipak, za reci koje se dinjenosti akcenta i znaceja".

Bajram; Kurban-bajram; Ramazan- Baas arapska stranka : ne treba pi- ski bajram. Balaton ne Balatonj : nze se upo- babun: pogresno se javlja prevodi- trebiti i nas naziv Blatno jezero ma s engleskog cngl.

Balkansko poluostrvo. Bangi glavni grad Centralnoafricke Bacvold ncgo Bakvo1d v. Repuike ; "Bangui" francuska badinton i bedminton; badmin- grafija. Bahama ili Bahame ili Bahamska banknota. Ba11jalka Ban,jaluka Banjaluke, Banjaluci , Bazedovljeva bolest, ne Bazedova.

Ba11jalucani11, -anka, banjalucki; bazen uobicajeno kod nas: pra- danas etko Banja Luka vilije bi ilobasen od fr. Isto vazi i za nazive ame- Barimor r , ne Barimur. Dopusteni su i oici dijem, dijes, Barton, uoicajena transkripcija za oni bdiju, dijul. Burto; tacnije i bilo Berton. Pridev baskijski rdavo skovan v. Baskij- ski zaliv: pogi-esno um. Biskajski beg: v. Bejsinger i Basiger , ne Bej- sidzer. Besi, Sirli Shirley Bassey , Bejsi. Besmisleni su beleti se, beleo se, ijek. Neki put npr. Berane, z.

Beti Dejvis Bette Davis , Bet. U prefiks bez-, z se uvek Berksajr pogresno: Berks'1ie se u prilagodava sledecem suglasniku ili Eglcskoj izgovara Barksir, u S se stapa s jim: heskamatni, bes- Berksir. Berns s. Bernstein kao neacko prezime izgo- "Usao s u avio bez da mi iko v ara se Bcrnstajn, kao acricko pregledao p1iljag" - treba: da mi Bemstaj ili Berstin. Bijcljina, ne Bjeljina.

S veliki pocetni slovo ako oznacava odedeu izloZu npr. Bijenale Veneciji. Gramaticari zalitevaju da Bik Koji Scdi idijanski poglavica : se izmedu ovog izraza i recenice ko- boljc Sedcci Bik, r. U praksi se ovo ileca,u Bilcci z. Bosna i Hercegovina. Biograd na Moru. Bihac, hacki; Bilcanin, Bihacan- bloskobdzija familijamo. Birmingem Bimzingham , uobica- jeo: tacnijc i bllo Bcnningem.

Malim DAJJ. Bitolj: v. Bogojavljenje pazik. Blekber11 Blackburn , ne Blekbum. Bogorodica: v. Cekao blizu dva bojazan, -zni, bojaznost osim u meseca. Ekavski siiomaslinast itd. Pridevi koji Bornmut Bournemout. Pot oznacavaju svetliju ili tamniju nijan- smut. Bosne s jedne i Hercegovine s druge strae. Kosovu malo : v. Za ka, bokeljski. Bog v. U viscclanim bolesljiv i bolezljiv: ovaj drugi oik ustaljenim nazivima pise se veliko vrlo cest i u ijekavskom, mada i slovo prve reCi Sveta trojica, Du prema 60 trebalo tu da glasi samo sveti osim ako naziv sadrzi ime, boljezlj iv.

Ne Bozic. Bozic-Bata, Bozic-Bate itd. Borgia kod nas tekstovima , tacka 15 i Nekadasnji oici Brazilija, bazi borilac borioca, gen. Brcanin ili Brcak , Brcanka. Od ovog pravi]a "clan rade brigade". Pored toga, postoje dva izuzetka koje Pravopis brigadir u straim armijama oza ne pominje, ali se mogu izvesti iz cava ili ozacavalo razne ruko- pojedinih primera u PR Cr- itd.

S crticom se pisu spojevi od dve briljantan, brilijantan; brilijant, reci koji ozacavaju priliznu vred- b1ilijantski uobicajeo, mada i ost: pet-sest, troje-cetvoro, dese- tu bolje briljant, briljantski.

Brisela, u Brise- itd. Briziti itd. Osnovni bro- Brjus ne nego Brus v. Brojevi dva z. N eki put i pogod- to: za geitiv dvaju m. Prema Pra- ma, ijek. Nije pogresno ni ako se gla- npr. Donekle su dvojica ". Brojne imenicena ljava srednji roddvoja, troja, cetvo- -ica dvojica, tojica itd. Uz bi-ojeve sajedan na Olici dvoje, troje, cetvoro, pe- ki-aju, imenica i glagol se upoti-eb- toro itd. Uz brojeve dva, tri, pruinika, cetvoro brace i sestara, cetiri i sve slozene bi-ojeve sa 2, 3, desetoro mladica i devojaka, po- ili 4 ki-aju, imenica i glagol su roclici nas l dvadeset troje; 2 oiku dvojine: "Javila su se trideset uz zime imenice, npi-.

Hrvatsko odvojeno pisanje ra-. Buenos Ajres sp. Buenos Aires , sa bronltitis, ne bronhit. Brukli11 Brooklyn , brklinski: ne Bugojno, bugojanski, Bugojanac, -an- bn1klin. Brus Bruce , Bruster Brewster , ne us, uster. Bukurest, bkureski i bkurestanski, bruto: 1t tezina, bruto dohodak i Bukurestanac, -anka.

CRICA 4. Olici bunga- bubasvaa. Bunjevac, Bunjevka, dat. Pri izvornom pisanju ime11a iz la- u nazivima ustanova: "obrazovni cetar" umesto skola, "klinicko- ti11ice kao Tosca, Petrarca, prema tacki 11 Pravopisa, u promeni -bolnicki centar" nesto bolica, treba zameniti sak: Toske, Petrar- "trzni centar" kao naziv za vecu ki, Salaaku itd.

Uvek - i -ci,ja: v. Umesto "nase- Carskoje Selo cl. Skracenica bez tacke: v. Centralnoafricka Repuika. Cesarec, Cesarca, Cesarcev.

Cetinja, ali se dopusta i Cetiju, iz Cetija. Kadaje francusko ime Cesar cenkati se i cejkati se: oika treba ga transkriovati prema su u upotrei u knjiz. CIA: v. U sastavu recenice, DEV. Zvanicni 11azivi ckava i osam puta". Nije uoblcajeno po- versk organizacija pisu se velikim cinjati recenicu citrom: mesto ,,46 pocetnim slovom prve Ieci S1pska ljti podnelo prijave", " Ne trebamesati crki'a. Nazivi hraova i anasti cife i slova u istom broju: " ra pisu se malim slovom akva l1iljacla" g iJi " Vidi i: cmpuast sa , prema 60 i UZ F.

Crna G; go1a ime ncko1i- cikcak sastavljeno ; cikcak! Novi svet. U nacelu, crta ZOl'. Dopusta se i tizan - Kvins park rendiers, lvo c1piti, crpim, oni crpe; c1peCi; cr- Andic U nekim oznakama naporednih CRTA povlaka i dvojaku upotre- veza, kao r11brika izgubljeno- bu: kao znak interpukcije i kao pra- naaeno, akcija selo-grad, pakt vo p isi znak.

U prvom slucaju Nemacka-Italija-Japan i sl" oznacava pauzu npr. Pise se uvek bez v. Ne pise se u izrazia kao 6 Ne treba pisati crticu kada dve covek iaba, slika amater, jer tu ili visc ncprocljivih reci odreduju c!

Za spojeve s elementima auto, Kadaje nepromenljivo ime p moto,joto, kino, adio, i1idco, mini, vom mestu titula dugom, c11i- maksi v. Kad licnom -aga, od Smail-age, Feruz-paa itd.

Prema tvom crvenokozac, avenokosca malo. Caadajev: v. Cclsi Chelsea , ne Celzi. Cernobllj ne Ceil ,cemoblljski. Se puta, ili cesto. Ccsir Cheshire , ne Cesajr. Ceska; Ccska Rcpuika ovo drugo carsav, ne carsaf samo u zvanicnom ophodenju. R mena. Cilipi, ne Cilipi. Cinecita ital. Cinecitt , ne CineCita. Cinioci, Cini- cctvoro, cetirica itd.

BROJE laca. Cipki ii g Cipci, cetvorodupli pogresno. Cipaka i truki. Cesare , ne Cezare; nag- juca. Citaoci, cita- -cica. Prisvoji pridev od imenica na laca. Citanci, g. Otuda biti citt1ljt1 ovinama"!

Civava Chihuahua , savezna drzava Cica: kao Cika v. Si:aojevic: s velikim jer stali deo nadimka. Civitavekija Civitavecchia , boljc nego -kja prema ; Civifavekija. NASLO- ciji god ilo ciji , cijigod eciji. Cileanac staovik Cilea ; Ci! Stariji jezikoslov- , zaprepastio sam se i zaprepas- ci osudivali su prelaznu upotrebu tilo , itd.

Ova zabrana uglavnom cuka, dat. Celentano 11ego Celentao Celen- cu: v. Naprotiv, u slucajevima podsisati, odsetati. Najopstije uzeto, razlika saveznike" zbog toga sto izda- izmedu ovih dvaju veznikaje u tome la. Ipak, u danasnjem jeziku sve sto da uvodi radnju kojoj se tek teznja ka upotrei da i uz poje- govori, za kojom se tezi i1i koja i dine oike koji izrazavaju stvamo se mogla dogoditi, sto koja stanje, se odnos ovih veznika se uzima kao gotova cinjenica.

Otu- mora posmatrati elasticnije. Kada se gen. TULE ; pancen-lama. Daleki istok, dalekoistocni. Upotrebu ovog priloga uz cio, D'Aunciov ne D'Anun- komparativ i superlativ daleko cijem, D'Anucijev ; pidev cianun- lakse, daleko holji, daleko najpo- cijanski ili danunciovski; Danun- gndniji bezazlozno su osudivali cijada roma11 V. Cara Emina. Dales Dulles, pezime: pogresno darmar. Dartmut Dartmouth : v.

Dalmatinac, Dalmatinka iat. Aorist: d. Pri pisanju ciframa mogu de, da, d'Jon, van i slic11i predlozi u se sva tri broja oznaciti arapskim stranim prezienima pisu se mali ciframa s tackom, ili se mescc slovo kad prethodi jos neko ime: oznacava rimskim brojem bez tacke: Sarl de Gol Carles cle Gaulle , 4.

Ako se upotrejava samo prezime, Izmedu imena mesta i datuma onda prema treba pisati veliko slo- uvek se pise zarez, npr. VII Francusko de transkribujemo kao Jugoslovenskim i medunarodnim de ne d ; Tur de Frans Tour de standardom propisan redosled go- France , Ferdinan de Sosir Ferdi- dina - mesec - dan, npr.

D sa apostrofom Takav nacin pisanja primenjuje dolazi samo ispred vokala D'Ala se u tehnickoj dokumentaciji, kom- ber D'Alemhert , kao i u ita- pjuterskim izvodima i sl. Zaneira, itd. R REDA. Nije opravdan izgovor Deli, Catl1e1ine , ne Ketrin. Deng Sjaoping. Dima: v. Desanka, Desanki, Desankin. Diseldorf Diisseldorf , Dizeldorf. Devonsir Devonsire , Devon- sajr. Disan fr. Divlji zapad. Dijaz ili Dijas Diaz : v. Bolji tim dobom itd. Ukoliko nerna takve dohodak, cloltka, mn.

Don Dv, engl. Strucnjaci za skog dost, prijatelj. Don Dostojevski: romani Dostojevskog, Quijote. Don Zuan kod nas tradicioali do sutra. Don , ali bolje doskolovati, doskolovanje: ne do- D u, prerna stvarnorn izgovo- Skolovavati, doskolovavanje. Upotrejen kao zajednicka Dos Santos: v. Izvedenice: do tada i dotad a. Donja Stublca, Donji Lapac itd. U americkom englesko, dovesti: doi'ezen dovezen.

Drugi svetski rat: v. IS- dozvola i sl. Jiti, dublm, oni dube; duo, du- liki [ ako 11 pocetku potpisa blla, dubljen. Mnogo su redi danas ili 1i.

Nije pri11vaccna u oici dupsti, dubem, oni dubu; praksi odedba PR 60 kc,joj se u dubao, duhla; duben. Isto i za padczima pisc dra, dru, drom itd. Dt1brov11ik 40 Dubrovnik: Dubrovcanin, Dubrov- dusebriznik, duegupka, aspostra canka Dubrovkinja; Dubrovacka njeni oici, mada pravilnije repuika.

Stepeni poredenja su du- najduii ili dulji, najdulji. Dugi otok ali u nazivima naselja duziti i duljiti. Dugo goclina: bolje mnogo godina ili godinama. Duhovi praznik ; duhovski. DuICineja dopusteno u kao "tradi- cionalni izuzetak", pored pavilnijeg dvogodac, dvogoca, mn. Dulsineja sp. Dusan: Dusan Silni v.

Jean- Molnar-Talaji6 i uskim kada -P aul,. Jacques, Maie-T'1e- prvi deo nepie11ljiv Mihailo Po- 1ese, crticu treba zadrzati i pri li t-Desancic. Menja se s vomom oblcaju: francuska su uvek drugi deo Zan-Pola, Zan-Polu itd.

Petrovic Njegos. Dzoana se kod nas upotrejava za dva engl. U ovom drugom Dzems ili Dzejms engl. James : da- slucaju ispravnija transkripcija je prednost prvom oiku kao tradi- Dzoun.

Dzong, Erika ne Jong. Dzersi Jersey : engl. Izvedenice: -boks. Ova druga dzus: v. Durada itd. Imenice Dakovac, dius, ali rec nepotrebna pored Dakovcani, -anka odnose se na naseg izraza vocni sok. Drugo stanovnike ova mesta. Deneal Jankovi6 mesto. Duzepe Giuseppe , Duzepa. Derdapska klisura. Za tairea, Voltaireov itd. Muklo tike priznaju samo promenu Mila, zavrsetku fr. Naprotiv, imena Dorde i Pav- na. U padezimaje bolje upotreti le u padezima glase samo Dorda, nastavke kao za imenice na -: Dordu, Pavla, Pavlu itd.

Prema 60, srpsko- ' ' hvatska, tj. Ista promena vazi i za prezimena Hraste, Cale, S itd. Ca- Ci! Ovom propisu zamereno sto Heinea. Bize, izea Bizet, ize ne pravi razliku promeni kaj- kavsk i stokavskih oika npr. Macka, Zmazek-Zmaska i sl. Na egzodus, ne eksodus. Vidi sarec Cesarca, Cakovec Cakov-. Sremec eki, ekija danas uoblcajeni oik, pre- Sremca, Gubec - Gupca, ranjec ma fr. European Cur- bi se ispadanjem doblo neuobi- rency Unit.

Zebec - Zebeca, ekloga, dat. Jazbec-Jazbeca, Prelcec- Prelce- eko- s crticom prema : eko-miting, ca. Sva imena na -ek i sva ime- na iz drugih jezika zadr2avaju , eko-stranka i sl. Suvisan anglicizam "ekologist". Edhem: v. Ispred viseclanog izraza najolje pisati odvoj eno, npr. Sovjetski Savez. Else ; Elsa engl. Elsa , Elsi engl. Endruz AndreJvs , bolje nego En- ekstrakt, ne ekstrat. Evropa: Evropljanin, -anka, evropski, rede Evropejac oicno smislu -eti, -iti: v. Nije dobar oik etikecija.

Prema sp. Velaskes itd. Dijas ,-iz Riz ili Ruis i-oz Mu- njoz i1i Munjos. Fabljus bolja transkripcija za fr. FIFA: v. FIAT-a fabrika. Nisu farizej, farizejski. Fhrer : malim slovom, nacionalni oblcaji, narodna umet- prema.

Forin ofis Foreign Ofjice. Pogresno "Forenj". Fjumicino Fiumicino, rimski aero- drom : ne Fjumicino, FijumiCino. Formen engl. Foreman , ne Fore- man. Prednost crtici se daje dows. Foca, focanski, Focak rede Foca- nin , Focanka. Poslednjih godina fotos nije dobro umesto fotografl a, preimenovana u Srblnje, ali bez snimak ili slika.

D VOS- foka, dat. Franceski Berze. Franceschi , Franceskija, ne Fran- folk: folk pevac, folk repertoar i sl. Frankenstajn Frankenstein , ne. FUUR Ne fresaka. Fransoa Fra:ois : zbog dva vokala front: v. Miteranu itd. Franjo, Franje, Franji: v. Franjo Asiski; franjevac, nik Perua , prema sp. Franjo Josif austrijski car , bolje funkcioner ifunkcionar.

Franz Furlanija, furlanski; stanovnik Joseph. U prevodima s drugihje- Furlan, z. Suvisno upo- zika srece se i "Franc Dzozef', trejavati ital. FUTUR: v. Gacko, Gacka, u Gacku; Gi, gazda: gen. Gazela velikim slovom kao aziv mosta u Beogradu. Gazimestan, Gazi Mesta. Ne smatra se pravil- galimatijas ozacava samo nejasan, nom upotreba recigde, negde, igde, zaplete govor ili pisaje: pogreso nigde za oznaku cilja kretanja, npr.

Oici garantija i garancija. Poneke od ovih ime- itd. Iskljucivo ili pretezno nastavak-a javlja se kod gejzir i gejzer. Imenice sa zavrsetkomkt, nt, -potpukovnik; general armije pt, rtugen. Preporucljivijije gen. Ako se osnova imenica na-a kontakata, delikata, inserata nego zavrsava s dva tri suglasnika, u kontakta i sl.

Glas se umece i kod gen. Prvom nacinu l nego s , ali samo se daje prednost, bolje npr. Sa drugim suglasnickim primedaba, maraka, pripovedaka, zavrsecirna umetanje nije uoi svetiljaka, krosanja, sabalja, basa- cajeno: oici kaoakorada, obelisa- na nego primedbl, marki itd. S tim ka, diftonaga, patrijaraha danas su ipak ne treba preterivati: malo ko uglavnom izisli iz upotrebe. Za ove gen. Sa istom vrednoscu nikad ne ubacuju nepostojano : upotrejava se i vodoravna crta, lampi,! Ne treba stavljati ove zake istrativnihjedinica: JZnomoravski kada s da posredi zi, regio, Moskovska oast.

Ovakav ge- prozima". Za azive dciava iz proslosti v. Prema Pravopisu, Za spojeve prideva s geografskim imenima aselja, drzava, zemalja imeom m sigumih propisa: PR i kotineata sve reci osim vezika 60 daje s jedne strae juina Evro- i predloga pisu se velikim pocetnim pa,jugoistocna Evropa, istocna Sr- slovima: VmjackaBaja, Novi Sad, blja, zapadna Bosna, s druge strane r Gora, s i Hercegovia, Srednja Evropa, Srednja Amerika, Petrovac Mlavi, Sjedinjee Ame- u ekim slucajevima pravi razliku: ricke Dciave.

U ostalim geograf- zapadna Evropa kao geografski skim azivima samo prva rec ima pojam, Zapadna Evropa kad veliko slovo Jadransko more, Tihi ozacava "zemlje i arode". U sva- k, Balkansko poluostrvo, Cmo- kom slucaju, nazivi kotieata i gorsko primorje, Goli otok, Bliski dciava pisace se s velika slova: istok, Suecki kanal, Rt dobre nade , Sevema Amerika, Juzna Amerika, osim u slucaju da i k druga Severna Koreja, Novi Zeland itd.

Gctingen Gottingen , getingenski: selje, toku gradnje ovog naselja i ne getingenski. Guy , ne Gij. Nije pravilno upo- trejavati ga kao glagol, vezan za Gi!

Stoga glikoza i glukoza. Ovaj oik uvek se odnosi na subjekt glavne recenice, su po- ma, Gnjilanama. JE Kao godse pise goreimenovani, gorenavedeni, gore- odvojeno. Sedam- gore imenovani. Gorski kotar. Gorski vijenac. Poslednja godina veka goruci goruce pitanje i sl. Gospic, gospicki. Gospicanin, -anka.